Guardian intervju: Džulijan Asanž

Osnivač portala Wikileaks Džulijan Asanž, koji je ovih dana uzdrmao planetu objavljivanjem 250.000 poverljivih diplomatskih depeša, odgovarao je na sajtu britanskog lista Guardian na pitanja čitalaca.

Sajt je zbog velikog broja posetilaca bio pod velikim pritiskom pa je strana za pitanja čitalaca zatvorena posle svega pola sata. Džulijan je u međuvremenu dobio i anonimne pretnje smrću, ali ga to, sudeći po odgovorima na pitanja koja su mu postavljena, nije mnogo potreslo. Blogvud prenosi najzanimljivije delove iz ovog, uslovno rečeno, intervjua.

– Da li kao imalac australijskog pasoša imaš želju da se vratiš u svoju domovinu i da li se plašiš da ćeš tamo biti uhapšen zbog objavljivanja depeša koje se odnose na australijsku diplomatiju i politiku?

Džulijan Asanž: Ja sam autralijski građanin i mnogo mi nedostaje moja zemlja. Međutim, tokom poslednjih nedelja australijska premijerka Džulija Gilard i generalni tužilac Robert MekKleland su bili jasni da ne samo da je moj povratak nemoguć već da aktivno rade sa vladom Sjedinjenih Država na napadima na mene i ljude iz organizacije. To nas dovodi do pitanja da li biti građanin Australije znači nešto uopšte? Ili ćemo svi prvom prilikom biti tretirani kao Dejvid Hiks kako bi australijski političari i diplomate mogli da budu pozvani na najbolje koktele američke ambasade.

– Šta misliš, na koji si način promenio svetske odnose?

Džulijan Asanž: U poslednjih četiri godine jedan od naših ciljeva je bio da skrenemo pažnju sveta na izvore koji preuzimaju pravi rizik u gotovo svakom novinarskom otkriću i bez čijih napora bi novinarski posao bio ništavan. Ukoliko je to slučaj sa vojnikom Bredlijem Meningom, koga Pentagon optužuje za nedavno obelodanjivanje podataka, onda se bez sumnje radi o heroju bez premca.

– Da li si očekivao ovakav nivo uticaja širom sveta? Da li se plašiš za svoju bezbednost?

Džulijan Asanž: Uvek sam verovao da će WikiLeaks kao koncept imati globalnu ulogu i donekle je to bilo jasno još 2007. godine kada smo uticali na promenu rezultata opštih izbora u Keniji. Mislio sam da će nam trebati dve godine umesto četiri da bi dobili priznanje od drugih da imamo važnu ulogu, tako da sada malo kasnimo za predviđenim planom i imamo još mnogo posla pred nama. Pretnje našim životima su pitanje javnih registara, međutim mi preduzimamo odgovarajuće mere predostrožnosti, koliko god one bile odgovarajuće kada imate posla sa super silom.

– Možeš li nam objasniti principe cenzurisanja identiteta u otkrivenim telegramima? Neki kritični identiteti su ostavljeni dok su drugi prekriveni. Ko je doneo tako važne odluke i da li postoji plan objavljivanja određenih podataka ili su oni odabrani po sistemu slučajnog izorka?

Džulijan Asanž: Depeše koje su objavljene se poklapaju sa informacijama koje objavljuju naši medijski partneri i mi. Infomacije su redigovane od strane novinara koji rade na svojim pričama, jer ti ljudi moraju da poznaju materijal dobro kako bi pisali o njemu. Taj materijal potom pogleda najmanje jedan novinar ili urednik a mi pregledamo delove koje su nam dobavile druge organizacije kako bismo bili sigurni da proces funkcioniše.

– Iako naporni, DDoS napadi su dobili veliki publicitet, što ako ništa drugo, doprinosi tvom kredibilitetu. Sada ste izbačeni sa AWS-a (Amazon Web Service). Da li se slažeš sa njihovim saopštenjem? Da li si to očekivao?

Džulijan Asanž: Od 2007. smo namerno stavljali svoje servere u zemlje za koje nismo sumnjali da postoji manjak slobode govora kako bismo razdvojili realnost od retorike. Amazon je bio jedan od primera.

– Kako komentarišeš reči bivšeg visokog savetnika kanadskog premijera Toma Flanagana koji je izjavio da te treba likvidirati i da se ne bi osećao loše ako nestanete?

Džulijan Asanž: Slažem se sa ocenama da bi gospodin Flanagan i drugi koji ozbiljno iznose ove tvrdnje trebalo da budu optuženi za podstrekavanje na ubistvo.

– Džulijan, zašto misliš da je bilo potrebno da WikiLeaks dobije “lice”? Misliš li da je bilo bolje da je organizacija ostala anonimna?

Džulijan Asanž: Ovo je interesantno pitanje. Ja sam u početku snažno radio na tome da organizacija nema lice je nisam želeo da ego pojedinca ima uticaj na naše aktivnosti. Time smo hteli da pratimo tradiciju francuskih anonimnih matematičara koji su pisali pod kolektivnim pseudonimom “Bourbaki”. Međutim to je ubrzo dovelo do ogromne ometajuće znatiželje i pojave raznih pojedinaca koji su tvrdili da nas zastupaju. Na kraju, neko je morao biti odgovoran javnosti i samo liderstvo koje je spremno da bude javno hrabro, može iskreno pokazati da izvori preuzimaju rizik za opšte dobro. U tom procesu sam ja postao gromobran. Trpim napade na svaki aspekt mog života, ali takođe dobijam nepotrebne zasluge za balans snage.

– Zapadne vlade tvrde da polažu pravo na moralni autoritet na polju slobode štampe. Čini se da su pretnje pravnim akcijama WikiLeaksu i tebi oslabile te tvrdnje. Slažeš li se da zapadne vlade rizikuju gubitak moralnog autoriteta napadima na WikiLeaks?

Džulijan Asanž: Zapad je fiskalizovao svoje bazične moći odnosa kroz mrežu ugovora, pozajmica, udela, vlasništvima nad bankama i tako dalje. U takvoj klimi je veoma lako za govor da bude “slobodan” jer će promena u političkom smislu retko kada voditi do neke promene u tim osnovnim instrumentima. Zapadni govor, koji retko kada ima efikasan uticaj na vlasti, je slobodan kao ptica ili jazavac. U državama kao što je Kina, postoji prožimna cenzura, jer govor i dalje ima moć i moćnici se toga plaše. Moramo uvek gledati na cenzuru kao na ekonomski signal koji nam otkriva potencijalnu moć govora u toj jurisdikciji. Napadi SAD-a na nas ukazuju na veliku nadu, govor dovoljno jak da razbije fiskalnu blokade.

– Da li misliš da u ovoj vašoj “igri žmurki” sa moćnicima možete pobediti kada su serveri i internet servisi direktno ili indirektno pod kontrolom vlasti, kao Amazon?

Džulijan Asanž: Diplomatske arhive su raširene zajedno sa drugim značajnim materijalom iz SAD-a i dugih zemalja na adresu preko 100.000 ljudi u šifrovanom obliku. Ukoliko se nama nešto desi, ključni delovi će biti automatski objavljeni. Takođe, diplomatske prepiske su u rukama više novinarskih organizacija. Istorija će pobediti. Svet će biti podignut na viši nivo. Da li ćemo mi preživeti? To zavisi od vas.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *