Batina je iz raja izašla

Srbija će ipak prisustvovati dodeli ovogodišnje Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liu Sjaobou, iako je prvobitno saopštila da će bojkotovati tu ceremoniju. Događaju će, po nalogu Vlade Srbije, iste one čiji su predstavnici prethodno na sva usta pričali kako je bojkot najbolji mogući potez, prisustvovati ombudman Saša Janković.


Posrnuli ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji je kumovao odluci da se Srbija zarad negovanja odnosa sa Kinom ne pojavi na ceremoniji u Oslu, tako je doživeo još jedan poraz u nizu čiji se kraj nazire jedino u njegovoj smeni ili eventualnoj ostavci. No, kako je od političara tog profila, koji jedno priča, drugo misli, a treće radi, teško očekivati da neguje bilo kakva moralna načela i postupa po savesti, ne verujem da će do ostavke doći svojevoljno. 

Ukoliko dođe do njegovog uklanjanja sa funkcije ministra, a sa koje je već naneo previše štete Srbiji, to će biti ili smena ili ostavka po naređenju nekoga ko je iznad njega (a znamo i koga). Treća opcija je da Jeremić formalno ostane na funkciji, ali da faktički bude ražalovan bilo kakve moći u vezi sa donošenjem odluka i da tako ostane do završetka njegovog mandata. Jer čovek koji od početka svog mandata za zemlju nije uradio ništa korisno, zaista ništa bolje ni ne zaslužuje.

Sve u svemu, izgleda da su predsednik i njegovo dobrovoljno pevačko društvo u poslednjem trenutku shvatili veličinu sranja koje je Jeremić bio na dobrom putu da napravi, pa su se dozvali pameti, nalupali packe premijeru Mirku Cvetkoviću (koji je i sam ovih dana imao nekoliko vrhunski glupih bisera u vezi sa celom ovom ujdurmom), koji je smesta rezervisao avionsku kartu i nosače prtljaga za Sašu Jankovića, koji će prisustvovati dodeli nagrade u Oslu.

Saša Janković je, po mom skromnom mišljenju, dobar izbor jer je jedan od troje, četvoro normalnih ljudi u čitavoj državnoj administraciji i čovek koji će znati kako da Srbiju reprezentuje u Norveškoj, mnogo bolje nego što bi želeli oni koji ga tamo šalju pod prinudom javnog mnjenja i zdravog razuma.

I, tu stižemo do glavne tačke ove priče. Javno mnjenje. Iako retko, javno mnjenje u Srbiji ponekad uspe da natera loše momke da se ponašaju pristojno. U protekla dva dana, mediji, intelektualci, nevladine organizacije i ostale institucije građanskog društva uspele su da, uz pomoć izraza razočaranja zbog srpske odluke koji su dolazili spolja, nateraju one koji se deklarativno promovišu kao vrhunski zastupnici borbe za ljudska prava, a u praksi čine sve da ih pogaze, dozovu pameti i jednim praktičnim gestom pokažu da Srbija ipak nije toliko necivilizovana kako na prvi pogled deluje.

Pritisak je ovog puta urodio plodom. Mirko, Boris, Đilas i ostala kompanija trebalo je o prijateljstvu sa Kinom da razmišljaju onomad kada su kineske investitore zajebali za parcelu kod autoputa vrednu sedam miliona evra, a ne da svoju lojalnost pokazuju na način koji niko normalan ne bi odobrio-bojkotom nagrade za čoveka koji je jedan od savremenih simbola borbe za slobodu i ljudska prava i čoveka kome svi oni zajedno nisu ni za crno ispod nokta.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *