Postao sam evroskeptik

Da. Nekada sam bio vatreni evropejac. Dobra je ta Evropa, u mnogim segmentima.

Posebno u pogledu nivoa civilizovanosti u svakodnevnom životu. To mi se najviše sviđa. Postoje standardi za sve. Sve je osmišljeno do tančina. Klonje nisu štrokave. Sve automatski, pametno, intuitivno, aparati predviđaju svaku tvoju radnju.

Pišaš, bre, u high tech maniru. 

Ali, opet, to i nije toliko stvar Evropske unije kao sistema. To je stvar kulture, civilizovanosti i discipline ljudi koji je čine. Ako nisi kulturan u svojoj kući, nećeš biti ni kada izađeš napolje.

Ako si navikao da budeš stoka, mogu da ti nametnu pet sistema i ti ćeš i dalje biti stoka. Jedino ako te nalupaju po džepu par puta pa te to zaboli i onda ustukneš pred sistemom.

Sa druge strane, ta EU, taj sistem, počinje malo da nas smara. Hag nas je sve ubio u pojam. Beskrajna proseravanja, kojekakve karle, bramerci and stuff. Ok, trebalo je manijake poslati tamo gde treba, da odgovaraju za gluposti koje su činili, to stoji, ali, taman, bre, kad smo mislili da će malo da popuste dizgine, da postanu malo tolerantniji prema nama, oni okrenuše ćunak, pa počeše da koriste Kosovo protiv nas još žešće nego što su koristili ratne zločince.

Kosovo, ta gangrenozna noga koju treba što pre amputirati, opet se pojavljuje kao omča oko vrata svih nas. A EU zateže sve više. I nije bitno što Albanci sprovode teror, mi smo opet krivi.

Kao što nije bitno ni što Kosorka pozdravlja njene ratne zločince. To EU ne registruje. A kada je Srbija u pitanju, registruje i kada se neko u nekoj seriji “Moj rođak sa sela” iskenja negativno o Haškom tribunalu.

Dakle, nisu sporni zahtevi, sporni su dvostruki aršini prema nama i prema ostalima. Dok mi dobijamo preko prstiju čak i ako jednim prstom brknemo u pekmez, drugi u tom pekmezu prave fist-fucking rukama do lakata. I niko ni da ih opomene zbog toga.

I to malo postaje dosadno. Suviše je vidljiva tendencioznost postupaka i stav da je Srbija apriori kriva. Kao kada si mali pa tvoja braća mogu sve da rade iako nisu tako primerni kao ti, a ti ne možeš ništa, uvek si za sve kriv i uvek moraš najviše da paziš na svoje postupke. I opet nikad nisi dovoljno dobar.

E, pa, znate šta? Jebe mi se za EU. Ne moramo nikada ni da uđemo tamo, kao što ni nećemo. Ionako će se raspasti uskoro. Sad kad dođe neki drkoš otud pa nam prosipa mudrosti šta sve treba da uradimo sledeće, deluje mi kao da preti ne praznom, već plastičnom puškom.

Ta EU je, izgleda, bitna još samo još nekolicini političara iz vladajuće koalicije koji nisu obavešteni šta se dešava. Oni su, uostalom, i krivi što su napravili apokaliptičnu famu od EU, prema kojoj ćemo svi pomreti u nastrašnijim mukama ukoliko ne preskočimo evropski prag.

Nećemo. EU trenutno ne zna ni sama sa sobom šta da radi, a kamoli sa raspadnutom Srbijom. Evropski zvaničnici koji ovde prodaju priče i ponašaju se kao da je sve u redu to rade samo zato što im je u opisu dobro plaćenog posla, iako intimno znaju da od učlanjenja Srbije nema ništa i da je Evropa u dubokim govnima, da izvinete.

Prema tome, Evropo, lepe su tvoje klonje, sviđa mi se kenjanje na dugme, ali se, svejedno, zajedno s njima i svim svojim beskrajnim uslovljavanjima teraj u kurac jer si dosadna, netolerantna, neobjektivna i smaraš neviđeno. Eto tako.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *