Srbija, zemlja sa pogrešne strane

Srbija je odlučila da bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir (biće dodeljena 10. decembra u Oslu) koju je ove godine dobio kineski disident Liu Sjaobo, koji se nalazi u zatvoru i koga Kina smatra državnim neprijateljem broj jedan.


Time se Srbija svrstala u društvo 19 zemalja koje se otvoreno bore protiv ljudskih prava i gaze ih kad god im se za to ukaže prilika, a među kojima su, između ostalih, Iran, Irak, Saudijska Arabija, Kazahstan, Kolumbija, Vijetnam, Sudan, Maroko…sa druge strane, učešće na dodeli Nobelove nagrade potvrdilo je 44 zemlje.

Srbija je skoro uvek tokom istorije bila na pogrešnoj strani, a tako je i u ovom slučaju. Bojkotovati nagradu dodeljenu čoveku koji se u jednom totalitarnom okruženju celog života borio za slobodu, međutim, nije samo pogrešno, već je i krajnje plitkoumno i licemerno, naročito ako imamo u vidu da je i Srbija do pre samo deset godina vodila sličnu borbu protiv sistema, a za slobodu i ljudska prava.

Liju Sjaobo (54) je bio jedan od ključnih lidera protesta na trgu Tjenanmen 1989. godine. Prošle godine je dobio zatvorsku kaznu od 11 godina zbog „podsticanja subverzije“ nakon što je učestvovao u pisanju Povelje 08, kojom se poziva na višepartijsku demokratiju i poštovanje ljudskih prava u Kini. Nobelova fondacija je prilikom objavljivanja imena laureata Nobelove nagrade za mir Liju saopštila da njegova kazna krši načela kineskog ustava i bazičnih ljudskih prava.

Kažu da Srbija bojkotom Nobelove nagrade za mir vraća uslugu Kini, koja je pre dve godine bojkotovala istu nagradu mrskom Martiju Ahtisariju…e, baš nam je pomogao taj potez Kine u odbrani Kosova. Naprotiv. Mnogo više štete ćemo imati od ovog našeg bojkota, nego što smo imali koristi od tog kineskog od pre dve godine. On će štetiti ugledu Srbije koja je ionako uvek na dnu svih lestvica u pogledu poštovanja ljudskih prava i sloboda i koja je uvek pod skenerima i sumnjičavim očima civilizovanog sveta, jer je potrebno mnogo dokazivanja da se operemo od svega lošeg što smo do sada učinili na tom planu.

Ministar inostranih poslova (rekao bih ODLAZEĆI ministar) Vuk Jeremić rekao je da Srbija „pridaje veliku pažnju poštovanju ljudskih prava, ali i značaju bilateralnih odnosa sa Kinom“. Drugim rečima, draga su nama ljudska prava, ali ne očekujte, dragi građani Srbije, da ćemo ih poštovati ako to ugrožava naše finansijske interese. Kosovo za patike, ljudska prava za kinesku bofl robu.

Funkcioneri vladajuće elite jedno rade, a pričaju nešto sasvim drugo. Pritom veštinama spinovanja i diplomatskog „pričam mnogo a ne kažem ništa“ govora nisu ovladali ni koliko prestolonaslednik Aleksandar srpskim jezikom, ali zato lupetaju takve gluposti da novinske rubrike tipa „Lapsusi“, „Reč po reč“, „Biseri“ i slične, postaju sve besmislenije. Toliku količinu izgovorenog idiotizma, bezobrazluka, gluposti i ispraznosti jednostavno je nemoguće svariti, a salve se nastavljaju iz dana u dan, sada kroz usta ministra resornog Jeremića.

Njegova odluka da Srbija bojkotuje ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade za mir podseća na odnos Srbije sa Rusijom; mi uporno činimo gestove dobre volje spram Rusije, a ona nam ga zavuče kad god stigne; pritom Srbija, jadna, konstantno živi u zabludi i iluziji kako je pod skutom majčice Rusije i kako će ona uvek brinuti o njoj. Tako smo sada počeli da se šlihtamo i Kini i ne bi me iznenadilo da im za nekoliko godina damo, recimo, EPS za 50-ak miliona evra, čisto kao znak dobre volje.

Da bi Srbiju poštovao bilo ko u svetu, prvo ona mora da počne da poštuje sebe. Tek kada bude počela sama suvereno da odlučuje, pokazaće i drugima da ima dostojanstvo i da je dostojna poštovanja. Dok se to ne promeni, Srbija će ničim izazvana vraćati navodne „usluge“ zemljama sumnjivog morala i još sumnjivijeg odnosa prema svojim građanima. Dok se to ne promeni, Srbija će davati podršku represivnim režimima i biti u društvu zemalja u kojima se građani kamenuju, u kojima se cenzuriše internet, u kojima se žene tretiraju kao životinje i zemalja koje zveckaju nuklearnim oružjem. No, sa ovakvim državnicima, bolje nismo ni zaslužili.

Komentari
  1. Ilija

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *