Zašto ja mogu da zaposlim više ljudi od Olivera Dulića?

Tako što mi se može. Tako što ću samo da tresnem cifru. Jer, ako Dulić može da kaže da će do kraja mandata da zaposli 10.000 ljudi, pa što ne bih mogao i ja?

Mandat doduše nemam, ali mi to ne smeta da bezočno lažem i obećavam naučnu fantastiku. Just for Fun. Samo što Dulić to ne radi iz zabave već iz golog interesa i očajničkog pokušaja da umiri fotelju koja se trese i da je, ako nekako može, sačuva još malo.

Deset hiljada, kažeš?

Ok, I’m In! Dižem na pedeset, pa nek’ ide život!

Pedeset hiljada ljudi ću da zaposlim pre kraja tvog mandata, Duliću! Ej, a ne moraš čak ranije da odeš, da mi ne olakšavaš. Mada, čak i da odeš, ja ću svejedno da zaposlim tih 50.000.

A znaš li zašto? Zato što je to samo fikcija na papiru. Prazan list worda koji ispunjavam glupostima, kao što ti, gospodine Duliću, pričaš gluposti gde god ti se za to ukaže prilika i ispunjavaš stranice štampe, veba i televizijske minute praznim obećanjima zbog kojih sutradan verovatno nećeš biti pozvan ni na kakvu odgovornost, kao što nisi ni onomad kada si nizao afere jednu za drugom.

Na početku mandata pričaste (ti i tvoje kolege iz Vlade) da ćete zaposliti 200.000. Možda je to neka obrnuta matematika, ali mi od tada izgubismo mnogo radnih mesta, mnogo više od 200.000.

Kapiram da počinje predizborna kampanja i da morate da pričate sranja u koja ni sami ne verujete.

Kapiramo da si proistekao iz DS škole, koja javne nastupe koncipira po principu: „Pričaj o budućnosti, širi optimizam i daj ljudima obećanja čije ispunjenje nije lako proveriti“, ali koliko takav koncept ne funkcioniše, pokazuju smizernim pokušajima da vadiš fleke po Twitteru i blogovima.

Jer, dok se vi igrate po internetu, oni koji će prekosutra glasati na izborima se koprcaju u blatu pokušavajući da prežive i pronađu alhemijsku formulu kojom će 100 dinara pretvoriti u 1.000 i ništa pretvoriti u nešto. Ali nema veze, jer oni pravu moć dobijaju tek kad stanu pred glasačku kutiju. A tada će se setiti svega.

Kapiramo i da se vi još nešto furate na tu priču o EU, ali se danas, eto, konačno ispostavilo da narod više ne daje ni pet para za to. Valjda zato što mu loš život danas nije dovoljno inspirativan da bi verovao u fiktivno bolje sutra, pogotovo kada mu ga obećavaju ljudi koji prave raspadnute sajtove od 30.000 evra, a novih radnih mesta se sete samo u vreme izbora.

I tužno je to što je narod u Srbiji poentu Evropske unije shvatio na težak način, priteran uz zid, kada je jednostavno morao da vrisne: „Ma daj ti meni dobar život ovde, u Srbiji, koj’ će mi Evropska unija“. Jer da smo mi iznutra dobri, Unija bi nas želela kod sebe, ne bismo morali da ih vučemo za rukav.

Zato više nemate nijedan „evropski“ argument, jer ljudi sada ZNAJU. Zato prešli na populističke priče o radnim mestima. Još samo da obećate isplatu zaostalih poljoprivrednih penzija i dečijeg dodatka, pa možete da nastavite da tvitujete.

A ja ću da zaposlim onih 50.000 ljudi. Majke mi.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *