Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.

Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.

Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?

 

- Ne treba nam država koja nije u stanju da proceni opasnost.

- Ne treba nam država koja laže da je potpuno spremna za sve što dolazi, a četiri dana kasnije broji mrtve građane.

- Ne treba nam država koja ukida radio-amatere, zahvaljujući kojima je spašeno ko zna koliko ljudi.

- Ne treba nam ministar za vanredne situacije koji kao da ne postoji.

- Ne treba nam predsednik države koji se u pet dana poplave oglasi jednom i to potpuno drugim povodom.

- Ne treba nam ministar pravde koji obilazi ugrožena područja da bi se fotografisao.

- Ne treba nam ministar pravde kojeg rođeni građani hoće da linčuju (Krupanj)  jer se njihove nesreće setio tek kad mu je zafalilo lokacija za poziranje.

- Ne treba nam ministar policije koji sam upadne u blokadu na putu pa policija mora da spasava njega umesto ljude koji su u pravoj nevolji.

- Ne treba nam ministar odbrane koji je po struci keramičar koji o vojsci i odbrani ne zna ništa.

- Ne treba nam ministar odbrane koji ni u živom prenosu vanredne sednice vlade ne može da se ne bavi političkim protivnicima.

Bn9PGCmIQAAovgv

Priče iz Obrenovca će tek izaći na videlo. Ovo je jedna od njih.

- Ne treba nam premijer koji radi ono što nije njegov posao.

- Ne treba nam premijer koji ne radi svoj posao.

- Ne treba nam premijer koji histeriše, uzdiše, glumata, pravi dramske pauze od po pet minuta i izigrava mučenika.

- Ne treba nam premijer koji pozira u uglancanim cipelama ispred helikoptera ne shvatajući kakva kataklizma nadolazi.

- Ne treba nam premijer koji uprkos nemanju dana radnog staža van politike i svojoj nestručnosti za vanredne situacije naređuje jednom generalu Dikoviću šta i kako treba da radi.

- Ne treba nam premijer koji se sa svojom svitom vozika okolo čamcem u koji može da stane bar šestoro unesrećenih ljudi željnih suvog tla.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja katastrofu i nesreću koristi da bi došla na vlast u gradovima u kojima vlada opozicija.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja iz Beograda šalje dobrovoljce u Šabac, grad koji ima više od 50.000 stanovnika.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja te dobrovoljce iskoristi da bi smenila vlast u tom gradu.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne haje za Paraćin, gde nije na vlasti.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja dva dana ne obraća pažnju na apele Smederevske Palanke, gde nije na vlasti.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne obraća pažnju na Svilajnac, gde nije na vlasti.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja danima dopušta da se Krupanj raspadne, gde nije na vlasti.

- Ne treba nam vladajuća stranka koja vlast ne vrši jednako za sve građane već ih deli na ljude prvog i drugog reda, zavisno od toga za koga su glasali.

radio-amateri

Kome su i zašto zasmetali radio-amateri?

********************************

Ne postoji dovoljno veliko priznanje koje treba odati svim sjajnim ljudima, policiji, vojsci, stručnim spasiocima, desetinama hiljada volontera na svim frontovima, onima na terenu, ali i na internetu, radio amaterima, onima koji su spasavali ljude, ali i onima koji su spasavali životinje, onima koji su dali svoje poslednje da bi neko drugi imao bar nešto. Ne postoje dovoljno veliki epiteti za ono što smo svi zajedno uradili. A nisu ni potrebni, jer smo samo bili ljudi. Oni pravi.

Državnom rukovodstvu moguće je, sa druge strane, nameniti samo jednu poruku: sram vas bilo.

Zbog politizacije ljudske nesreće, zbog nesposobnosti i zbog toga što ste seli u fotelje za koje niste predviđeni ni znanjem ni strukom ni savešću, ne razmišljajući da li to može da ugrozi živote ljudi.

Da ne znam da nemate ni trunke savesti, možda bih rekao i kako bi trebalo da podnesete ostavke svi do jednog. Ovako ostaje samo – sram vas bilo. Pitanje je da li ste i toga dostojni.

Ko je Nenad Milosavljević (51 Posts)

Novinar. Na nesreću - imam mišljenje, a blog mi služi da ispričam ono što negde drugde ne mogu ili neću. Uobičajena društvena patologija, politika, muzika i mediji neke su od tema koje me zanimaju. Ako zainteresujem još nekoga - sjajno, ako ne, verovatno nisam ni zaslužio. Ako vas nekim čudom zanimaju još neki detalji o meni, budite slobodni da me kontaktirate preko kontakt forme.