Estradna destrukcija intelektualne elite

Karleuša je, dakle, gostovala u Utisku nedelje. Neki su to doživeli kao smrt te kultne emisije, a što se mene tiče, to je pre bila smrt intelektualne elite ili, tačnije, moje (možda čak) idealizovane predstave o njoj.

Bila je to brutalna estradna destrukcija svih mojih (i ne samo mojih) uverenja da kulturno-intelektualna elita ima moć da drži predvodničku baklju na putu normalizacije Srbije. Posle onoga što sam sinoć video, mogu samo da kažem-molim vas, nemojte vi nigde da me vodite. Radije ću staviti povez preko očiju i bauljati sam, sigurno ću stići dalje.

Prva Srbija se, dakle, kroz Karleušu kao glasnogovornika (sic!), sasvim slučajno našla na braniku principa koji po prirodi stvari pripada grupi principa kojima se bavi Druga Srbija.

I šta se desilo? Desilo se to da je jedna polupismena pevaljka potpuno rasturila prisutnu intelektualnu elitu i iz koloseka izbacila Olju Bećković, koja je sebi dozvolila da u jednom delu emisije praktično bude sama sebi gost, a ne domaćin u sopstvenoj emisiji i da se lično uključi u polemiku sa gostima.

Po mom mišljenju, nije problem to što je Karleuša drska i bezobrazna. Nije problem ni to što gomilu izgovorenih i čutih stvari nije razumela, a replicirala je na njih i to jako glasno i beskrupulozno. Nije to problem i, iskreno, čude me svi oni koji u tome vide problem. Što, je l’ ona do sada bila lepo vaspitana i prepametna, pa joj sada nešto naročito treba zameriti na bezobrazluku i gluposti? Ne. Ona je samo bila ono što jeste i ponašala se tačno onako kako se ponaša na estradi (svom prirodnom staništu)-drsko, nadobudno, bezobrazno; sa pokrićem ili bez, to u ovom slučaju uopšte nije bitno.

Veći je, po mom mišljenju, problem što je ta nazovi intelektualna elita bila potpuno zatečena, što su se svi do jednog pokazali potpuno nedoraslim da adekvatno odgovore Karleuši i to iz jednog jedinog razloga-oni su učaureni u svom svetu, izolovani od realnog života u Srbiji, ograničeni na salonska torokanja o simulakrumima u Krugu dvojke i elitističke kolumne u isto takvoj elitističkoj štampi. Oni usled te svoje konzervativnosti i, što je još strašnije, neznanja o tome šta postoji okolo i ko (i na kakav način) predstavlja ogroman procenat običnog naroda, odnosno „čija reč ima težinu“, nisu imali gotovo nikakvu šansu da se na iole adekvatan način suprotstave osobi koju devedeset odsto takvih „intelektualaca“ smatra glupom, neobrazovanom i nekim maltene nižim oblikom života.

Karleuša se prema sagovornicima postavila kao učiteljica prema neiskusnoj deci kojoj treba deliti lekcije i lupati packe. Oni su pognuli glave i te uloge prihvatili. I to je ono što je za mene mnogo veći problem od činjenice da je ona izdominirala. Nije problem što je ona dominirala, već što su joj Borka, Spaić, Ćirilov i Olja dozvolili da ona to uradi bez većih problema.

Imao sam utisak da su se prema njoj postavili kao roditelji prema retardiranom detetu.

Karleuša, kao, pravi gluposti, a oni bi, kao, trebalo da je kazne, ali to ne čine zato što je, je l’ te, ona retardirano dete i ne shvata šta čini. I ona to obilato koristi i baca ih, pa makar i svojom glupošću koju oni nisu umeli da saseku (a pritom nije ni tako glupa, ma koliko to mnogi ne želeli da priznaju), na samu marginu rasprave. Za Karleušu je to bila prilično dobra pozicija koja joj je omogućila da Ćirilovu priča o njegovoj seksualnoj orijentaciji, da Spaiću drži lekcije o tiražu NIN-a, da Olji drži lekcije o terminološkim i praktičnim razlikama pojmova „deca“ i „huligani“, te da najzad „opravi“ i neprisutnog Čedomira Jovanovića toliko da će dotični verovatno izgubiti bar 15 odsto svojih birača i pritom ga neće oprati ni ceo Dunavski sliv sve od Švarcvalda do Crnog mora.

Sinoć nije pobedila Jelena Karleuša, sinoć su izgubili „intelektualci“. Nadam se da mlađe generacije neće biti tako inertne i impotentne baš na tom intelektualnom nivou, jer je to kao da se predstavljaš kao vulkanizer, a da o gumama nemaš pojma. Starija garda je sinoć pokazala da se njeni pripadnici intelektualcima mogu nazivati samo u Krugu Dvojke i krugu od 6.500 hiljada Spaićevih čitalaca. Ako mene neko pita, to ne da nije dovoljno, već takvi intelektualci zaista nikome nisu potrebni jer nemaju nikakvu moć promene i unapređenja društva. Karleuša je pokazala da ima bar ovu prvu vrstu moći. Da li je to dobro ili loše, to neka proceni svako za sebe.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *