Most na Adi: Odžepari me nežno

Jeste li znali da će nas most preko Ade umesto najavljenih 120 miliona evra koštati skoro trostruko više-340 miliona? Nisam ni ja do skoro. Sada znam. I suguran sam da nas opet žestoko zajebavaju, samo što to čine sve beskrupuloznije i bezobraznije.

Dosadašnja računica, naime, kaže sledeće:

– Prvo smo od Evropske investicione banke pozajmili 70 miliona evra
– Potom je ista suma, dakle 70 miliona, pozajmljena takođe od EIB-a za pristupne saobraćajnice
– Onda je Grad Beograd pozajmio još 60 miliona
– Trenutno su u toku pregovori za pozajmicu od još 90 miliona
– Grad Beograd će uložiti dodatnih 50 miliona evra

Ako me dobro služi elementarna matematika, kada se sve sabere, dolazimo do cifre od 340 miliona evra, što je mnogo više od na početku pominjanih 120 miliona.

Gradonačelnik Dragan Đilas na sve ima spreman odgovor, skuvan u njegovoj PR kuhinji, a u ovom slučaju on glasi da će najveći deo tog novca biti potrošen na pristupne saobraćajnice, a ne na sam most. Vrednost mosta, kaže Đilas, neće preći pomenutih 120 miliona, tako da je Đilas, zaboga, potpuno u pravu. E, sad, što bez pristupnih saobraćajnica most ne vredi ni pišljivog boba i što su to stvari koje se podrazumevaju (osim ako nećeš da se na most penješ dirižablom, a opet, ako imaš dirižabl, koj’ će ti kurac most), to sve nema veze. Bitno je samo da je Đilas osmislio lepu odstupnicu u vidu objašnjenja koje ni pas s maslom ne bi progutao, a koje mu služi kao potpora za besomučno zaduživanje i zamazivanje očiju svima nama koji ćemo, na ovaj ili onaj način, te kredite sutra otplaćivati.

Kada prelazim preko Gazele i pogledam onaj ogromni toranj-nosač novonastajućeg mosta na Adi, nije da se ne osetim lepo što ćemo dobiti jedan impozantan most koji će, osim što pretpostavljam da će biti lep, olakšati već nenormalno opterećen saobraćaj u Beogradu, ali se odmah setim i činjenice da je taj most mogao biti mnogo jeftiniji i da zapravo služi za ko zna kakva muljanja i sumnjive finansijske transakcije, koje ću, između ostalih, i ja plaćati jednog dana.

Povrh svega, zvaničnici nas, kao što smo videli, časte i „objašnjenjima“ koji predstavljaju uvredu ne samo za inteligenciju, već i za zdrav razum. Mislim, ako me već potkradaš, jebote, uradi to tiho. Gledaj me u oči i džepari me, ali pritom ćuti. Nemoj da me pljačkaš i usput pričaš nekakve bajke u koje ni sam ne veruješ. Biće lakše i meni i tebi.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *