Neradnici, naša najveća ljubav

Mnogi u Srbiji imaju naviku, urođenu ili stečenu, da državnim funkcionerima odaju bog zna kakvu zahvalnost za retke dobre stvari koje urade. Čekaj malo, zar oni nisu za to plaćeni? Zašto bi im se bilo ko od nas zahvaljivao zato što rade svoj posao?


A sled ide ovako: taj neko se kandiduje na izborima, pa te ubeđuje da treba da glasaš za njega, pa ti glasaš za njega, pa on pobedi, zauzme neku tamo poziciju sa koje može da odlučuje. I onda on treba da radi u tvom interesu, jer si ti taj koji ga je svojim glasom postavio na to mesto. A pretpostavljamo da on treba da radi dobre stvari, jer niko od nas ne želi da se u njegovo ime prave sranja, već da se čine potezi koji će da doprinesu boljitku za sve nas.

Oće, al’ malo sutra. Baja kojeg si izglasao, pre nego što uvali dupe u fotelju, najpre pospe kilo tutkala na nju, za svaki slučaj. A onda počne da radi „pos’o“, al’ ne onaj zbog kojeg si ga ti tu postavio, već neki svoj, koji donosi boljitak samo njemu.

Onda kada se smiluje da uradi nešto dobro i nešto što je, na kraju krajeva, u opisu njegovog radnog mesta, mi uzmemo da ga tapšemo po ramenu, da ga hvalimo, jaoj, pa on radi, jaoj kakav lik, jaoj pa uzmi nam nevinost i sve tako. I tako ga mi hvalio silno zasto što radi ono za šta ga inače plaćamo. Ponašamo se kao da je on neki dobrotvor koji radi nešto što, eto, ne mora, ali je mnogo divan pa radi.

Umesto da mu nalupamo šamare i packe svaki put kada nešto ne uradi kako treba, mi mu odajemo priznanja za ono što se, eto, setio da uradi u pauzama kad ne lopoviše i ne pravi kombinacije.

Često pominjemo potpuno izokrenut, nakaradan sistem vrednosti. E, ovo je to.

Kada hvališ neradnika zato što je uradio nešto za šta je inače plaćen tvojim parama, a to što je trebalo da uradi 15 puta više, to nema veze jer je, eeeej, neka druga jajara uradila još manje od njega.

Stalno se žalimo kako je sve otišlo dođavola, pa su nam svi krivi, i Evropa i Albanci i svetska ekonomska kriza…svi su krivi samo mi nismo, iako podržavamo one koje plaćamo za nerad i koji razbacuju naš novac gde god stignu jer im se može.

A to rade jer im ne lupamo packe i šamare. Kao u lošoj vezi, u kojoj muškarac ženu svakog dana tretira kao stoku, pa ona bude presrećna kada se on dvaput godišnje, za Novu godinu i 8. mart seti da joj kupi ružu i čokoladu. Takvi smo i mi. Padamo na ruže i čokolade. I svaki put gaće svučemo još malo niže.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *