Posveta žrtvama gluposti

Da smo skloni preterivanju svake vrste, to znamo ne samo mi, već i dobar deo planete.

Ali, da mi je neko pričao da ćemo prvo danima i mesecima da se iščuđavamo jednom MOSTU, te da ćemo se danima baviti time kako će se taj most zvati, da bismo, na kraju, poput ovaca pohrlili da istim tim NEDOVRŠENIM mostom prošetamo, pomislio bih da, u najamanju ruku, taj most ima isceliteljska svojstva i da svakome ko ga pomene ili dotakne donosi sreću u narednih pet inkarnacija.

Nema veze što smo ga preplatili i što su nam glatko prodali priču da straobalne razlike u ceni iz meseca u mesec potiču od „poskupljenja čelika na svetskom tržištu“; nema veze što se danima bavimo njegovim imenom, dok, u stvari, imamo mnogo važnijih pitanja na dnevnom redu (ali, ok, lakše je sedeti i predlagati idiotska imena za most, nego se uhvatiti u koštac sa realnim problemima); nema veze što će ga otplaćivati svi građani Srbije, iako ga neki nikada neće koristiti.

Važno je da smo prošetali, kao da smo izgradili portal za putovanje kroz vreme, a ne jedan običan most. Važno je da je odrađen dobar marketing koji je od ovog mosta načinio simbol toga KOLIKI NAM JE i koliko smo, jebote, moćni i zajebani. Nema nam ravnog u univerzumu, bre!

Dok se u Aziji grade neboderi kilometar visoki, gradovi na veštačkim ostrvima, ekološki gradovi u sklopu mostova koji su od ovog našeg desetostruko veći, mi se, mali i iskompleksirani kakvi jesmo, busamo u grudi i iz dana u dan rastemo u soptvenim očima.

Amerikanci u svemir, Rusi u svemir, Kinezi u svemir…ja, red masti, red aleve paprike.

Taj fazon.

No, svet je u novoj recesiji i čestito ga zabole za naše komplekse i pokušaje da ih izlečimo.

Što se mene tiče, nešto mi se živo jebe za most. I za to kako se zove. I za one koji ga već sada doživljavaju kao nacionalni ponos. Jebem ti naciju kojoj je nacionalni ponos most koji nije nikakvo arhitektonsko čudo, već nasušna potreba.

A samo čekam izbore da vidim kako će demokrate početi da mašu „arhitektonskim čudom“ ne bi li namakli još koji glas na konto nečega za šta im je trebalo deset godina da urade.

Već sada se smeju glupom puku koji veća o imenu, sprovodi peticije i pravi Fejsbuk grupe, dok KADROVI neprimećeno marišu šta stignu u državnim agencijama, upravnim odborima, u menadžmentima državnih firmi i na nepotrebnim radnim mestima u administraciji.

Zato ovaj most treba da se zove „Most žrtava gluposti“. Da bude posvećen svima onima koji u njemu vide stvar nekakvog nacionalnog ponosa, dok se pravi nacionalni ponos survava iz dana u dan ne na samo dno, već ispod toga.

Ostavi komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *